Vodič i smeštaj

Smeštaj

Za one koji odluče da dođu dan ranije i uživaju i prirodi i/ili obiđu znamenitosti kraja, obezbedili smo mogućnost kampovanja i kontakte privatnih smeštaja. Organizator ne snosi nikakve odgovornosti u veži vaših direktnih aranžmana!

Kamp – Pored planinarske kuće Suvaja nalazi se travnata površina koja je pogodna za postavljanje sopstvenog šatora i kampovanje. Ukoliko ste zainteresovani za takvu opciju javite se telefonom oko detalja.

Privatni smeštaj – Dajemo vam brojeve telefona preko kojih se možete lično informisati oko smeštaja.

Vodenica Lug – 064-8563-466

Željko Strmosten – 063-232-204

Kuća za odmor Živković – 063-1408-171

Motel Lepo Mesto – 064-2860-875

Vila KTM – 064-496-44-12

Apartmani Izvor Lisine – 064-5138-383

Vodopad Lisine – 063-424-798

Lisinski raj – 063-7394-533

Zlatni ćup Lisine – 061-1674-407

Vile Miletić – 069-2069-264

Lokacije

Za vas smo izabrali desetak lokacija za koje smatramo da vredi posetiti. Oblast nabrojanih lokacija je velika pa u zavisnosti odakle dolazite i koliko dugo nameravate da se zadržite preporučujemo da sami odredite ono što vam je najbliže ruti a i najviše interesuje. Pogledajte mapu niže sa koordinatama lokacija za lakšu orjentaciju.

Prirodnjački centar Srbije Svilajnac – 65JR+QX Свилајнац

Preporučeno vreme za obilazak 1,5h

Природњачки центар Србије Свилајнац представља спој науке, образовања, забаве и туризма на једном месту, на врло специфичан начин. Такав концепт чини га јединственим у овом делу Европе. Отворен је 29. јуна 2015. године свечаним програмом коме је присуствовало неколико хиљада посетилаца.

Атрактивност Природњачког центра Србије огледа се у јединству великог изложбеног (музејског) простора и забавног дино-парка на отвореном. Музејски део Природњачког центра Србије чини 8 тематских изложби, које се налазе у самом објекту, док се једна изложба налази у парку, у унутрашњости модела вулкана.

На изради свих поставки учествовали су стручњаци Природњачког музеја из Београда, Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду и кустоси Природњачког центра Србије у Свилајнцу.

Manastir Manasija – 4F29+CQ Деспотовац

Preporučeno vreme za obilazak 45min

Manastir Manasija sazidan je i podignut, početkom 15. veka, od strane Stefana Lazarevića, i od tada je kulturni epicentar države, budući da je Stefan baš na ovom mestu osnovao čuvenu Resavsku školu.

Čuvena resavska škola, bila je radionica u kojoj se radilo na prepisivanju pisanih dela, kao i prevođenju, a opstala je sve do 15. i 16. veka. Resavsku školu činili su monasi, koji su se u manastir Manasija uselili odmah posle njene izgradnje, koja je okončana 1418. godine, a njihova dela naširoko su važila za pouzdane izvore informacija.Stefan Lazarević, ne samo da je bio veliki kulturni mecena, te bio ktitor manastira i finansijer Resavske škole, već se i sam oprobao kao autor, napisavši Slovo ljubve, odnosno Reč o ljubavi

Pored očigledne važnosti za srpsku srednjovekovnu kulturu i pisanu reč, manastir Manasija, značajan je i za crkveno zidno slikarstvo, odnosno freske kao i arhitekturu. U nastavku teksta pročitajte o istorijatu ovog neprocenjivog kulturnog blaga naše zemlje, koje je prepoznato i od strane UNESCO-a i otkrijte zbog čega svoje posetioce iznova ostavlja bez daha. 

Park minijatura – 3FQ5+MC Војник

Preporučeno vreme za obilazak 30min

Na izlazu iz Despotovca na prvom kilometru prema Resavskoj pećini nalazi se Park Minijatura. Park Minijatura je jedinstvena turistička ponuda ne samo opštine Despotovac već i cele Srbije. Prostire se na površini od 30 000 m2.

Park minijatura u Despotovcu se nalazi na otvorenom prostoru i otvoren je za posetioce svakog dana u nedelji ( PON- NED ) u periodu od 10.00h do 19.00h.

Lisine, veliki buk – 3JFH+3V Деспотовац

Preporučeno vreme za obilazak 30min

Vodopad Lisine ili Veliki Buk se nalazi u istočnoj Srbiji, na padinama planine Beljanice. Vodopad se nalazi na rečici Vrelu, desnoj pritoci Resave. Vodopad Lisine je smešten na oko 380 metara nadmorske visine u oblasti Lisine. Prema tipu nastanka, vodopad spada u akumulacione vodopade i nastao je akumulacijom bigra. U podnožju vodopada se nalazi jezerce, veoma male dubine, koje je okruženo bigrenim blokovima. Vodopad je, zajedno sa izvorom rečice Vrelo, pod zaštitom države, kao spomenik prirode „Vodopad Lisine“ i kao objekat geonasleđa Srbije. Vrelo sakuplja vode sa širokih kraških predela Beljanice, a direktna hidrografska veza ustanovljena je sa rekama ponornicama iz uvala Rečke i Busovate. Vodopad ima ukupnu visinu od 25 metara i spada u grupu viših vodopada Srbije. Preporučujemo posetu i izvoru rečici Vrelo u neposrednoj blizini vodopada.

Kanjon Resave – 3MP3+JHR Стрмостен

Preporučeno vreme za obilazak od 1h do 4h

Resava na svojim obalama taloži silne vekove, na Resavi se nalazi i manastir Manasija, a čitav jedan stil u srednjevekovnom fresko-slikarstvu poznat je kao “Resavska škola”. Ova najpoznatija reka istočne Srbije je po mnogo čemu “naj”.

Sem što je po količini vode koju sa sobom odnosi put Morave i Dunava najizdašnija reka u istočnoj Srbiji, Resava u prvih 20 km svog toka tvori i najdublji kanjon, koji je u jednoj tački dubok čak 500 metara. U samom kanjonu Resave i duž njenih pritoka u kraškim terenima postoji najveća koncentracija pećina, jama i potkapina u Srbiji. Tačan broj je veoma teško utvrditi, ali na vrlo malom prostoru od pedesetak kvadratnih kilometara u neposrednom okruženju Resave poznato je i ispitano više destina većih speleoloških objekata.

Sam kanjon Resave dug je oko 12 km, od čega samo njegov prvi, atraktivniji deo, čini polovinu te dužine. Kanjon je na najužem delu bio širok tek nekoliko metara, dok kroz njega nije probijen put koji spaja kotlinu Lisine sa Dubašničkom površi i Borskim jezerom. Odlikuju ga vrlo atraktivni geomorfološki oblici, a na jednom mestu reka protiče ispod stene kojom se jedna strana kanjona oslanja na drugu.

U središnjem delu kanjona postoji proširenje bogato pašnjacima, na kome se nalazi i nekoliko letnjih stočarskih pojata. Slična oaza postoji i na samom početku toka Resave, gde se Zlotska reka i Vinatovača spajaju kako bi formirali Resavu. Resava ima više pritoka, od kojih su najpoznatije Beljanička reka, Jelovi potok (koji izvire u gustim šumama koje okružuju nadaleko čuvenu Raškovu livadu ispod samog kamenog bila Beljanice), Burdeljski potok, Kločanica, Čemernica, a nizvodno od Stenjevca u Resavu se uliva i njena najveća pritoka, Resavica.

Ako krenete put prašume Vinatovača, moraćete preći celu dužinu kanjona i, nadamo se, uživati u svakom metru.

Prašuma Vinatovača – 3QF6+6F9 Стрмостен

Preporučeno vreme za obilazak 4h

Zanima vas kako izgleda kada se priroda prepusti sama sebi, a ljudska ruka ne umeša duže od tri veka… onda jednostavno morate upoznati Vinatovaču!

Da bajke postoje a sa njima i začarane prašume neopisive lepote, verovaćete nakon što pročitate ovaj tekst. Naime, ispod Kučujskog neba, na 37 hektara, krije se prava oaza netaknutog mira i strogi rezervat prirode I kategorije pod zaštitom države.

Reč je o jedinoj srpskoj prašumi u kojoj vladaju samo jedna pravila – ona koja je priroda propisala.Njih tri veka a možda i duže, ljudi nisu prekršili. Rezultat je, naravno, očaravajući… Zaštitini znak ovog prirodnog blaga istočne Srbije predstavljaju stoletna stabla bukve koja ovde rastu duže od 350 godina. Impresivnom visinom koja dostiže i do 45 metara i raskošnim zelenim krošnjama, ova stabla Vinatovači daju poseban šarm i lepotu.

Pored fascinatnog zelenila “koje odmara oči”, u jedinoj prašumi u Srbiji naićićete i na raznoliko biljno rastinje i divljač. Ne smemo da zaboravimo ni umirujuće zvuke leve pritoke reke Resave – potok Vinatovac. Njegovo žuborenje i savršeno čist vazduh odvešće vas u neku drugu dimenziju, onu u kojoj je priroda prepuštena samoj sebi…

Ukoliko rešite da krenete put prašume, preporučujemo da nekim prevoznim sredstvom skratite put koji ćete preći pešice. Put je makadamskog puta, nije pogodan za niža vozila ali par km možete preći, ostaviti vozilo i nastaviti pešice. Ako imate bicikl, onda ćete uživati.

Vodopad Prskalo (15km) – XPW6+GW Жидиље

Preporučeno vreme za obilazak 4h

Vodopad Prskalo se nalazi na obroncima planinskog masiva Južni Kučaj u istočnoj Srbiji. Smešten je u dolini reke Nekudovo i udaljen je 15 kilometara od prvog najbližeg naselja, Resavice u opštini Despotovac. Vodopad se nalazi veoma blizu puta koji vodi od Resavice ka Čestobrodici. Vodopad Prskalo visok je 15 metara i smešten je na nadmorskoj visini od 769 metara. Siromošan je vodom tokom čitave godine, ali apsolutno nikada ne presušuje. Njegov izgled podseća na visoku, kamenu skulpturu i to je najneobičnija prirodna pojava na Kučaju. Kupasta formacija stena sagrađenih od bigrenih naslaga, koje je tokom vekova nataložila voda, koja teče uskim kanalom po samom vrhu i pravi pad sa najisturenije ivice. Izgled ovog vodopada veliki broj ljudi podseća na mamuta, što ih je inspirisalo da ga fotografišu i opisuju. Ovo je samo jedan od tekstova koje smo dobili na našoj instagram stranici: „Obožavam tvoj stav upravo probuđenog mamuta sa pozelenelim licem od stajanja u mestu… Zaustavljen plačeš…″

Put do njega nije uopšte lak, jer je vodopad okružen bujnom vegetacijom. Ipak, sav uložen trud se isplati, jer ćete se od ovog mesta teško odvojiti i verujemo da ćete poželeti da se opet vratite. Mir i spokoj među netaknutom prirodom prirediće Vam odmor za dušu.

Ukoliko dolazite iz pravca Despotovca, po ulasku u rudarsko mesto Resavicu, nakon benzinske pumpe sa desne strane naićićete na skretanje levo na put makadamskog tipa. Čeka vas 15km pešačenja ili ako želite, možete delom skratiti put 5-6km, samo oprezno jer put nije za niža vozila ali može se trudom prevaliti makar 1/3 puta i ostaviti auto.

Resavska pećina – 3JFH+3V Деспотовац

Preporučeno vreme za obilazak 1h (obavezna je poseta sa vodičem po satnici)

Resavska (Divljakovačka) pećina je pećina u krečnjačkom brdu Babina glava. Spada među najveće i najlepše pećine u Srbiji i duga je 4,5km. Za pećinu su znali samo čobani koji su se sklanjali od nevremena sa stadima ovaca. Jedan od čobana je otkriva 1962. godine sa svilajnačkim planinarima. Detaljno su je ispitali novosadski speleolozi, na čelu sa dr. Jovanom Petrovićem. Radovi na uređenju pećine su trajali 10 godina. Pećina je zvanično otvorena za posetioce 22. aprila 1972. godine. Predstavlja jednu od najstarije ispitanih pećina, stara je oko 80 miliona godina. Pećina je istražena do 2850 metara, a deo za turistički obilazak je dug 800 metara.

Temperatura je konstantna i iznosi 7 °C, dok vlažnost vazduha varira od 80-100%. U gornjoj galeriji obilaze se četiri dvorane: Dvorana sraslih stubova ili kolonada, tako nazvana zbog žućkastih stubova koji zauzimaju prostor od poda do tavanice, druga je Dvorani košnica u kojoj je tavanica prekrivena stalaktitima koji se još uvek formiraju. Drugu i treću dvoranu spaja kanal crvenih breča, po čemu je Resavska pećina jedinstvena. Taj kanjonski kanal je najsuvlji deo pećine i tu nema pećinskog nakita. Po sredini kanala nalazi se ponor Slepi tunel, dužine 25 metara, koji je ispitan, ali nije uređen za razgledanje. Kanjonskim kanalom stiže se do treće dvorane, Predvorja istorije, tako nazvane jer je u njoj pronađena kamena sekira i vrhovi koplja, lobanja polarne lisice i ognjište praistorijskog čoveka. Kraćim tunelima, koji su naknadno probijeni, dolazi se do Staze okamenjenih vodopada, veoma akustične dvorane sa figurama koje podsećaju na starca i staricu. Četvrta dvorana nosi ime Kristalna.

Resavska pećina ima status zaštićenog spomenika prirode, uključujući i neposrednu okolinu površine 11 hektara.

Vrelo Mlave – 7G8V+9C Брезница

Preporučeno vreme za obilazak 30min

Vrelo je smešteno u prirodnom amfiteatru i ima prečnik oko 25 metara. Fascinantu lepotu celom pejzažu daje smaragdno zelena boja vode, koja je posledica okolne vegetacije i velike dubine. Naime, dubina vrela još uvek nije ispitana. Ronilačka ekipa je 2008. godine ispitivala vrelo. Stigli su do dubine od čak 72 m, a dalje nisu mogli usled jakog strujanja vode i male bezbednosti.

Trebalo bi, inače, napomenuti da voda u vrelima obično nije vrela, već je dosta hladna, jer dolazi iz dubine koja je dovoljno velika da bi sprečila zagrevanje vode pod uticajem Sunca (odnosno od stena koje apsorbuju sunčevu toplotu), a opet i izuzetno mala da bi se ta voda zagrevala pod uticajem toplijih zemljinih slojeva u unutrašnjosti i izbijala na površinu kao termalna. Ono što ćete vrlo brzo primetiti kada se približite vodi je da se u njoj nalazi popriličan broj riba (uglavnom pastrmke). Nekih stotinak metara nizvodno od vrela, nalaze se i ribnjaci pastrmke. Upravo ta pastrmka će vam biti spremljena u restoranu motela koji se nalazi u neposrednoj blizini vrela.

Krupajsko vrelo – 5H95+X3 Крупаја

Preporučeno vreme za posetu 30min

Krupajsko vrelo se nalazi u istočnoj Srbiji ispod zapadnog krečnjačkog odseka Beljanice, sa desne strane Krupajske reke, na nadmorskoj visini od 220 m. Smešteno je u ataru sela Milanovca, udaljenom od Žagubice oko 35 km.

Ovo vrelo spada u grupu kraških vrela, a temperatura vode kreće se od 9–11°C. Vrelo je pri dnu amfiteatralnog oblika strmih, mestimično vertikalnih strana. Potok vrela, odnosno vrelska otoka ukupne dužine 435 metara, prvo otiče prema severu na dužini od 130 metara, a zatim skreće prema zapadu i posle nekih 300 metara uliva se u Krupajsku reku. Zbog izgradnje brane na otoci vrela visoke oko 3 metra vrelo danas ima izgled izduženog jezerca dužine 40 i širine 17 metara čija se voda atraktivnim vodopadom preliva preko krune ove ustave.

Uz vrelo se nalazi i restoran u kome je moguće predahnuti.

Manastir Gornjak – 7G8V+9C Брезница

Preporučeno vreme za posetu 30min

Manastir Gornjak se nalazi u dolini reke Mlave, između Petrovca na Mlavi i Žagubice, 65 km jugoistočno od Požarevca, odnosno na 18 km od Petrovca ka Žagubici. Izgrađen je u periodu od 1376-1380. godine kao zadužbina kneza Lazara. Sudeći po mnogobrojnim pomenima u istorijskim izvorima, u manastiru se živelo bez prekida. Od srednjovekovnih građevina sačuvale su se glavna manastirska crkva, posvećena Vavedenju i kapela u pećini, posvećena Svetom Nikoli. Po osnovnoj arhitektonskoj zamisli, gornjačka crkva pripada moravskoj školi. Vavedenjska crkva ima trolisnu osnovu sa kupolom. Priprata je naknadno dozidana, kao i zvonik sa tremom. Živopis je slabo očuvan, a 1847. godine preslikao ga je Živko Pavlović, slikar iz Požarevca. Boljom očuvanošću odlikuju se preostale freske u kapeli Svetog Nikole. Poznati srpski pisac, Đura Jakšić, napisao je poemu „Put u Gornjak“.

U manastirskom kompleksu se nalazi i odličan restoran.

Mapa je navigaciona. Nakon odabira željene lokacije kliknite na sliku puta i unesite lokaciju odakle startujete.

Ažurirano dana: 28.08.2022